PričeVIII / IX
Sveti Martin i lažni Hristos
Blistava prilika u purpuru i zlatu rekla je Martinu da je Hristos. Martin je zatražio da vidi krsne rane.
Trir, i jedna kelija u Marmutjeu
Za carskom trpezom u Triru Maksim šalje svoj pehar najpre Martinu, u znak počasti.
Martin pije, pa ga dodaje svom svešteniku. Ne vraća ga caru.
Jedne druge noći, dok je sam u keliji, javlja se prilika: purpurni plašt, zlatna kruna, zlatna obuća, svuda svetlost.
„Ja sam Hristos“, kaže ona. Martin ćuti. Ona to ponavlja.
„Neću poverovati da je Hristos došao ako Ga ne vidim s krsnim ranama na telu.“
Svetlost se ugasila. Nema rana, nema Hrista.
Beleška na marginiOvo mi je ispričao on sam.
Iz knjige
Poglavlje XXIV · Lažni Hristosi u Hispaniji i đavo odeven kao car: „Neću prepoznati Hrista bez krsnih rana“
Zapaženo je, inače, da se tih istih godina u Hispaniji pojavio jedan mladić koji se, pošto je raznim čudesima stekao glas u narodu, toliko uobrazio da je najpre počeo da tvrdi…
Na ovom sajtu se ono što je napisao Sulpicije drži odvojeno od onoga što je dodato kasnije. O ovom izdanju