Šta bi ti s polovinom?

Regrut

Sabarija → Ticinum (danas Sombathelj, Mađarska → Pavija, Italija)

• Rodio se na rubu Carstva. Otac mu se sam probio do čina tribuna i verovao je u stare bogove.
• Sa deset godina dečak je pobegao u crkvu. Sa dvanaest je hteo u pustinju.
• Kad mu je bilo petnaest, stigao je carski ukaz za sinove veterana. Prijavio ga je rođeni otac.
• Okovali su ga, zakleli i dali mu slugu.
• On je sluzi čistio čizme. Služio ga je za stolom.

Beleška na marginiRođen oko 316. po starom računanju, oko 336. po novijim istraživanjima. Nikada ga nisam pitao. Promenio bi temu.

Ogrtač

Amjen

• Nag čovek na gradskoj kapiji, prosi. Svi prolaze.
• Martin je sve ostalo već razdelio. Ostao mu je samo vojnički ogrtač na leđima.
• Zato vadi mač i seče ga napola.
• Neki se smeju vojniku u pola ogrtača. Drugi, koji imaju mnogo više, ućute.
• Te noći sanja. Hristos nosi polovinu koju je on poklonio.

„Martin, koji je još samo katihumen, odenuo me je ovim ogrtačem.“

Beleška na marginiKršten je sa osamnaest godina. San ga nije učinio gordim. Proverio sam.

Odbijanje

Vorms, 356.

• Noć uoči bitke cezar Julijan deli nagradu, čoveku po čoveku.
• Prozivaju Martina. On neće da uzme zlato.
• Julijan ga naziva kukavicom.
• Onda me sutra pošalji prvog, kaže on. Bez štita, bez šlema. Ići ću ispred stroja.
• Zatvaraju ga da ga drže za reč. U zoru neprijatelj šalje izaslanike i moli za mir.

„Ja sam Hristov vojnik, ne mogu da se borim.“

Beleška na marginiTog jutra niko nije poginuo. Mislim da je u tome i bila poenta.

Učenik

Poatje, zatim Alpi

• Čim je izašao iz vojske, odlazi Hilariju, episkopu Poatjea, najoštrijem umu Galije.
• Hilarije mu nudi da ga postavi za đakona. Martin kaže da nije dostojan. Iznova i iznova.
• Zato mu Hilarije nudi najnižu službu u crkvi. Nju prihvata.
• Dok prelazi Alpe da vidi roditelje, upada u zasedu. Sekira se diže. Drugi razbojnik je zaustavlja.
• Vezan je. Pitaju ga da li se boji. Odgovara da se nikada nije osećao sigurnije. Žao mu je, kaže, čoveka koji drži konopac.

Beleška na marginiRazbojnik ga je izveo nazad na put i kasnije postao monah. Kaže se da ova priča potiče od njega.

Koliba

Ligiže, zatim Marmutje kraj Tura

• Ni kao episkop nije hteo da živi kao episkop.
• Na dve milje od Tura, između litice i okuke Loare, sagradio je kolibu od drveta.
• Za njim je došlo oko osamdeset drugih. Većina je sebi izdubila sobe u mekoj steni.
• Niko ništa nije posedovao. Niko nije kupovao ni prodavao.
• Bio je dozvoljen samo jedan ručni rad: prepisivanje knjiga.

Beleška na marginiMnogi od njih došli su iz dobrih porodica i iz mekih postelja. Pominjem to zato što sam i ja.

Otmica

Tur, 371.

• Tur ga je hteo za episkopa. On nikada ne bi pristao.
• Zato je čovek po imenu Ruricije kleknuo i preklinjao ga da dođe njegovoj ženi na samrti. Žene na samrti nije bilo.
• Duž puta su stajali građani. Uveli su ga u grad kao zarobljenika.
• Neki od episkopa koji su došli podsmevali su se: prljava odeća, raščupana kosa, nije to za episkopa.
• Onda je neko nasumice otvorio Psalme i naglas pročitao jedan stih. U njemu je stajalo ime njegovog najglasnijeg protivnika, episkopa Defensora. Narod je zaurlao.

Beleška na marginiStih se završavao: „…da poraziš neprijatelja i branitelja.“ U latinskom prevodu koji smo koristili ta reč glasi defensorem.

Proveravač činjenica

Blizu Tura, i jedno selo s borom

• Ljudi su se molili na grobu kraj puta. Govorili su da u njemu leži mučenik. Raniji episkopi tu su postavili oltar.
• Martin je od najstarijih sveštenika tražio ime i datum. Niko nije znao ni jedno ni drugo.
• Držao se podalje dok nije saznao. Onda je naredio da se oltar ukloni.
• Na drugom mestu seljaci su ga izazvali da stane tamo gde će pasti njihov sveti bor.
• Stao je tamo. Prenosim da je drvo palo na drugu stranu.

Beleška na marginiNisam bio kod bora. Razgovarao sam s ljudima koji jesu. Sudi kako hoćeš.

Gozba i đavo u purpuru

Trir, i jedna kelija u Marmutjeu

• Za carskom trpezom u Triru Maksim šalje svoj pehar najpre Martinu, u znak počasti.
• Martin pije, pa ga dodaje svom svešteniku. Ne vraća ga caru.
• Jedne druge noći, dok je sam u keliji, javlja se prilika: purpurni plašt, zlatna kruna, zlatna obuća, svuda svetlost.
• „Ja sam Hristos“, kaže ona. Martin ćuti. Ona to ponavlja.

„Neću poverovati da je Hristos došao ako Ga ne vidim s krsnim ranama na telu.“

Svetlost se ugasila. Nema rana, nema Hrista.

Beleška na marginiOvo mi je ispričao on sam.

Poslednje putovanje

Kand → Tur, novembar 397.

• Star i istrošen, otišao je u Kand zato što su se tamošnji sveštenici zavadili.
• Pomirio ih je. Onda je došla groznica.
• Nije hteo slamaricu. Ležao je na pepelu.
• Umro je 8. novembra. Odvezli su ga lađom uz Loaru, a obale su bile pune ljudi koji su pevali.
• Sahranjen je u Turu 11. novembra. To je i danas njegov dan.

„Gospode, ako sam tvom narodu još potreban, ne odbijam trud.“

Beleška na marginiMoja knjiga se završava pre ovoga. Bio je živ kad sam je dovršio. Ostalo sam ispričao u pismima.