Mašinski prevod, pregled u toku. Ispravke su dobrodošle.

Život svetog Martina · Poglavlje V

Sveti Hilarije iz Poatjea, služba egzorciste i razbojnička zaseda u Alpima

Čim je napustio vojnički život, Martin je otišao svetom Hilariju, episkopu Poatjea, čoveku čijoj su se veri i poznavanju Božjih stvari u to vreme svi divili, i ostao je neko vreme kod njega. Hilarije je želeo da ga zadrži uza se i da ga, rukopoloživši ga za đakona, uključi u klir svoje eparhije. Ali Martin je iznova i iznova odbijao, tvrdeći da nije dostojan tako visoke službe. Hilarije, čovek izuzetne pronicljivosti, shvatio je da postoji samo jedan način da ga privoli: da mu poveri dužnost toliko skromnu da će izgledati gotovo kao poniženje. Predložio mu je, dakle, da bude egzorcista; i toga puta Martin je pristao, da ne bi izgledalo kako tu službu prezire zato što je suviše niska.

Nešto kasnije, u snu mu je data opomena da treba da poseti svoj zavičaj i roditelje, koji su i dalje bili privrženi paganstvu, kako bi pokušao da im pomogne u veri. Krenuo je s dozvolom svetog Hilarija, koji ga je pustio tek pošto je, uz molbe i suze, iznudio od njega obećanje da će se vratiti. Priča se da je Martin pošao na put teška srca i da je upozorio sabraću da ga čekaju mnoge nevolje — što je putovanje ubrzo i potvrdilo.

Za početak, dok je pri prelasku Alpa išao nekim zabačenim prečicama, upao je u razbojničku zasedu. Jedan od njih je čak podigao sekiru da mu rascepi glavu, ali mu je drugi razbojnik u poslednjem trenutku zaustavio ruku. Ipak su mu vezali ruke na leđima, oteli mu ono što je nosio i ostavili ga jednom iz družine da ga čuva. Ovaj ga je odveo u zabačen kutak i stao da ga ispituje ko je. Martin je odgovorio da je hrišćanin. Razbojnik ga je upitao da li se boji. Martin ga je sasvim mirno uverio da se nikada u životu nije osećao sigurnije, jer zna da Božja zaštita ne izostaje, pogotovo u časovima najveće nevolje; i dodao je da pre žali njega, koji se, ogrezao u zločinačkom životu, udaljava od Hristovog milosrđa.

U alpskim klancima, ruku vezanih na leđima, Martin spokojno govori o Jevanđelju razbojniku koji ga čuva sa sekirom u ruci i na kraju ga obraća u veru.

Tu, na licu mesta, stao je da mu tumači Jevanđelje i da mu govori o reči Božjoj. Nema potrebe dužiti priču: razbojnik je poverovao u ono što je čuo, otpratio Martina sve dok ga nije ponovo bezbedno izveo na glavni put i na rastanku ga zamolio da se moli za njega. Kasnije se saznalo da je taj čovek potpuno promenio život i posvetio se pobožnom životu — štaviše, kaže se da je cela ova zgoda do nas doprla upravo iz njegovih usta.