Mašinski prevod, pregled u toku. Ispravke su dobrodošle.

Život svetog Martina · Poglavlje VI

Susret s đavolom na drumu, javno šibanje i otrov na ostrvu Galinarija

Dok je nastavljao put, pošto je prošao Milano, na drumu mu se u ljudskom obličju ukazao đavo i upitao ga kuda ide. Kada mu je Martin odgovorio da ide onamo kuda ga Gospod zove, đavo ga je upozorio: „Kud god pošao i čega god se latio, đavo će ti uvek stajati na putu!“ Martin mu je smesta odgovorio stihom iz Psalma: „Gospod je na mojoj strani; ne bojim se onoga što mi ljudi mogu učiniti.“ I u tom istom trenutku neprijatelj je nestao pred njim.

Kada je najzad stigao u zavičaj, uspeo je da ostvari deo onoga što je toliko želeo: naveo je majku da napusti paganstvo i primi veru, iako je otac tvrdoglavo odbijao da promeni život. Usput je, međutim, Martinov primer mnoge druge ljude naveo da se obrate.

U to vreme arijanska jeres se bila raširila po celom Carstvu, a naročito je vladala u oblasti Ilirika. Gotovo sasvim sam, Martin se s ogromnom hrabrošću suprotstavio tamošnjim episkopima koji su branili to učenje. Tu otvorenost skupo je platio: ljuto su ga progonili, javno na trgu išibali prućem i na kraju proterali iz grada. Tada se vratio u Italiju, ali je, saznavši da i u Galiji Crkva prolazi kroz velike teškoće jer su jeretici uspeli da svetog Hilarija pošalju u izgnanstvo, odlučio da u Milanu osnuje mali manastir. Ni tu nije imao mira: Auksencije, glavni vođa arijanaca u gradu, pokrenuo je protiv njega žestok progon i, pošto ga je izložio svakojakim uvredama i zlostavljanju, izbacio ga je iz Milana.

Procenivši da je najpametnije sačekati da oluja prođe, Martin se povukao na ostrvce zvano Galinarija, u društvu jednog sveštenika velike vrline. Tu je neko vreme živeo hraneći se samo korenjem i divljim travama. Jednog dana je, i ne primetivši, pojeo kukurek, veoma otrovnu biljku. Kada je osetio kako mu se otrov širi telom i shvatio da je na pragu smrti, stao je da se moli iz sve snage: opasnost je minula, a bolovi su sasvim nestali. Ubrzo zatim saznao je da je car, pokajavši se zbog ranije odluke, dozvolio svetom Hilariju da se vrati iz izgnanstva; Martin je odmah krenuo put Rima u nadi da će ga sustići na povratku.