ПричеVIII / IX
Свети Мартин и лажни Христос
Блистава прилика у пурпуру и злату рекла је Мартину да је Христос. Мартин је затражио да види крсне ране.
Трир, и једна келија у Мармутјеу
За царском трпезом у Триру Максим шаље свој пехар најпре Мартину, у знак почасти.
Мартин пије, па га додаје свом свештенику. Не враћа га цару.
Једне друге ноћи, док је сам у келији, јавља се прилика: пурпурни плашт, златна круна, златна обућа, свуда светлост.
„Ја сам Христос“, каже она. Мартин ћути. Она то понавља.
„Нећу поверовати да је Христос дошао ако Га не видим с крсним ранама на телу.“
Светлост се угасила. Нема рана, нема Христа.
Белешка на маргиниОво ми је испричао он сам.
Из књиге
Поглавље XXIV · Лажни Христоси у Хиспанији и ђаво одевен као цар: „Нећу препознати Христа без крсних рана“
Запажено је, иначе, да се тих истих година у Хиспанији појавио један младић који се, пошто је разним чудесима стекао глас у народу, толико уобразио да је најпре почео да тврди…
На овом сајту се оно што је написао Сулпиције држи одвојено од онога што је додато касније. О овом издању