Пола огртача Преузми књигу
The tomb of Saint Martin in the crypt of the Basilica of Saint Martin in Tours, France, with its columned stone canopy, altar and lamps, surrounded by ex-voto plaques, photographed in 2025.

МестаТур, Француска · од 397. године

Гроб светог Мартина

Тражио је постељу од пепела. Шеснаест векова касније људи и даље силазе низ степенице до места где лежи.

Benjamin Smith · CC BY-SA 4.0

Гроб

Два широка степеништа воде доле у крипту. Гроб је од мермера и ружичастог пешчара, с мозаиком, у облику саркофага, и почива на десет стубова. Покрива камење првобитног гроба. Кроз отворе на његовим странама можеш да видиш древну плочу и један реликвијар.

The reliquary holding a relic of Saint Martin, displayed behind a gilded grille inside the saint's tomb in the crypt of the Basilica of Saint Martin in Tours, France, photographed in 2016.

Мартин је умро у Канду 8. новембра 397. и сахрањен је у Туру три дана касније. Над гробом су отад стајале четири цркве. После Француске револуције гроб је био изгубљен шездесет година, па је поново нађен у једном подруму. Ова страница прати то место од дана сахране до онога што се тамо данас дешава. Већина онога што следи потиче из каснијих извора, не од Сулпиција.

Каснија традиција

Како је доспео да буде сахрањен овде

Мартин је био старац кад је отишао у Канд, на западном рубу своје епархије, да смири свађу међу свештенством. Тамо је умро, лежећи на пепелу, по сопственој жељи.

Канд стоји на месту где се река Вијена улива у Лоару, између Тура и Поатјеа, и оба града су хтела тело. Предање, које потиче од Гргура Турског, два века касније, каже да су га људи из Тура ноћу изнели кроз прозор и чамцем одвезли уз Лоару.

Легенда додаје да се цвеће отварало дуж обала док је чамац пролазио, иако је био новембар. То је једно од објашњења за назив лето светог Мартина.

Једанаестог новембра сахрањен је на хришћанском гробљу изван града, крај римског друма који је водио на запад. Базилика данас то гробље смешта испод улице де Ал (rue des Halles).

Симоне Мартини, „Смрт светог Мартина”, фреска, почетак четрнаестог века. Доња базилика Светог Фрање, Асизи.
Симоне Мартини, „Смрт светог Мартина”, фреска, почетак четрнаестог века. Доња базилика Светог Фрање, Асизи.
Симоне Мартини, „Сахрана светог Мартина”, фреска, почетак четрнаестог века. Доња базилика Светог Фрање, Асизи.
Симоне Мартини, „Сахрана светог Мартина”, фреска, почетак четрнаестог века. Доња базилика Светог Фрање, Асизи.
Workshop of Derick Baegert, The Death of Saint Martin of Tours, panel painting, c. 1490, LWL-Museum für Kunst und Kultur, Münster, Germany; the dying bishop is surrounded by clergy while an angel and a two-faced demon wait at his bedside.
Derick Baegert (workshop), c. 1490 · LWL-Museum für Kunst und Kultur, Münster

Шеснаест векова над једним гробом

  1. 437

    Дрвени заклон

    Према Гргуру Турском, Брикције, тешки ученик који је наследио Мартина као епископ, подигао је над гробом дрвену грађевину да заштити гроб и огртач.

  2. 470 или 471

    Прва базилика

    Епископ Перпетуј заменио ју је базиликом, посвећеном 4. јула. Гргур је описује: дуга 160 стопа, 52 прозора, 120 стубова, 8 врата. Перпетуј је уредио дочек ходочасника и дао да се списак Мартинових чуда препева у стихове.

  3. 508

    Хлодовех

    После победе над Визиготима Хлодовех је дошао у базилику, где су га изасланици цара из Константинопоља увели у звање конзула. Њему се приписује да је Мартина учинио заштитником франачког краљевства.

  4. 562–563

    Гргур Турски

    Млади Гргур је дошао као болестан ходочасник и, како сам каже, оздравио. Касније је као епископ написао четири књиге о чудима светог Мартина.

  5. 796

    Алкуин

    Алкуин, саветник Карла Великог, постао је опат Светог Мартина. Под њим је скрипторијум у Туру постао једна од великих радионица књига у Европи. Године 813. црквени сабор је ходочашће у Тур изједначио с ходочашћем у Рим.

  6. 853

    Нормани

    Нормански пљачкаши су спалили цркву. Заједница је више пута бежала с моштима, чак до Осера и Шаблија у Бургундији, и враћала их кад би настао мир. Године 918. светилиште је добило сопствени утврђени зид.

  7. 987

    Краљ као опат

    Од Ига Капета до 1789. краљ Француске носио је титулу опата Светог Мартина.

  8. 1014

    Велика црква

    После пожара ризничар Ерве је поново сазидао базилику по огромном романичком плану. Освећена је 4. јула 1014. На крају је имала пет кула и брод дуг 56 метара. Тур је тада већ био једна од главних станица на путу за Сантјаго де Компостелу, који је по њему добио име Via Turonensis.

  9. 1562

    Кивот спаљен

    У време верских ратова протестанти су опљачкали базилику и спалили кивот. Спасени су само део лобање и једна кост руке.

  10. 1797

    Срушена

    Револуција је цркву прогласила националним добром, а затим ју је претворила у шталу. Пошто су олово с крова и гвоздене затеге покрадени, сводови су се урушили 2. новембра 1797. и град је наредио да се сруши. Преко тог места просечене су улице. Две куле су поштеђене, једна зато што је пијаци требао сат.

  11. 1860

    Поново нађен

    Четрнаестог децембра 1860. Леон Папен-Дипон, лаик познат као свети човек из Тура, копао је с двојицом другова у подрумима кућа на том месту и објавио да је нашао гроб. Ходочасници су се вратили.

    Portrait of the Venerable Léon Papin-Dupont (1797-1876), the 'Holy Man of Tours', from a 19th-century oil painting by an unknown artist reproduced on a devotional card of the Confraternity of the Holy Face of Tours.
    Леон Папен-Дипон (1797–1876), који је 1860. поново нашао гроб.
  12. 1886

    Нова базилика

    После дуге свађе око њене величине, архитекта Виктор Лалу је сазидао мању цркву, под правим углом у односу на стару, изнад гроба. Крипта је отворена 1889, а црква 1890. Освећена је 4. јула 1925.

  13. 1996

    Јован Павле II

    Двадесет првог септембра 1996. папа Јован Павле II дошао је у базилику и срео се с око двеста људи описаних као рањени животом: с болеснима, инвалидима, незапосленима, бескућницима и онима који их прате.

  14. 2016

    Статуа силази, па се враћа

    Године 2014. скинут је бронзани Мартин с куполе, који су олује расклимале. Радници су нашли кутију с моштима запечаћену у његовој десној руци 1889. године, за коју се дотад знало само по причању. Обновљена статуа подигнута је назад 15. октобра 2016, у јубиларној години поводом 1700. годишњице његовог рођења.

Шта данас затичеш

Ex-voto thanksgiving inscriptions to Saint Martin covering the vaults above a carved capital in the crypt of the Basilica of Saint Martin in Tours, France, photographed in 2025.

Зидови захвалности

Зидови око гроба прекривени су малим мермерним плочама које су оставили људи чије су молитве услишене. Обичај се наставља: базилика каже да је најновија из 2017. године.

The crypt of the Basilica of Saint Martin in Tours, France, seen from its east entrance, with the tomb of Saint Martin in the background and walls covered in ex-voto inscriptions, photographed in 2025.

Крипта

Десет стубова од шкотског мермера дели крипту на пет бродова. Обрис ране цркве означен је у поду. Стаклена плоча из 1988. приказује Мартина како љуби губавца. Недељна миса се овде служи у 9.30.

The nave of the Basilica of Saint Martin in Tours, France, looking towards the choir and the dome, photographed in 2025.

Изнад гроба

Главни олтар стоји тачно изнад гроба и чува реликвију Мартинове главе. Брод почива на четрнаест стубова, од којих је сваки исклесан из једног блока гранита. Витражи приповедају његов живот и налажење гроба. Крај олтара стоје црвено-жути кишобран и звоно, знаци мале базилике.

The bronze statue of Saint Martin blessing the city from the top of the dome of the Basilica of Saint Martin in Tours, France, photographed in 2012.

Епископ на куполи

Бронзани Мартин, виши од четири метра, благосиља град с врха куполе, око 51 метар изнад улице. У његовој десној руци запечаћена је једна светитељева кост, с моштима Брикција, Перпетуја и Гргура Турског.

The Tour Charlemagne in Tours, France, a surviving tower of the medieval collegiate church of Saint Martin demolished after the French Revolution, with the present basilica at right, photographed in 2022.

Кула Карла Великог

Северна кула старе цркве и данас стоји у улици де Ал. Половина се једне вечери 1928. срушила на улицу, а да нико није повређен, и поново је сазидана шездесетих година двадесетог века. Предање каже да је под њом сахрањена Луитгарда, жена Карла Великог, која је умрла у Туру 800. године. Град организује обиласке с водичем.

The Tour de l'Horloge (Clock Tower) in Tours, France, a surviving tower of the medieval collegiate church of Saint Martin, with the dome of the present basilica in the background, photographed in 2025.

Кула са сатом

Друга преживела била је кула ризнице на старом западном прочељу. Њен шиљати врх замењен је 1795. малом куполом са звоном које је откуцавало пијачне сате. Из њених углова још штрче преломљени лукови несталог брода.

Printed plan titled 'Basilique de St Martin à la fin du 18e siècle - plan d'ensemble', showing the ground plan of the medieval collegiate church of Saint Martin in Tours before its demolition, laid over the later streets, with the Tour Charlemagne, the Tour de l'Horloge and the cloister; printed in Tours, kept at the Bibliothèque nationale de France.

Црква нацртана на улици

Калдрма у улици де Ал показује где су стајали ступци старог брода. Њихови темељи су сачувани готово три метра испод улице и кућа.

Line drawing of a carved Renaissance arcade of the cloister of Saint-Martin in Tours, France, figure 91 from Léon Palustre, L'Architecture de la Renaissance (1892).

Клаустар

Једна галерија ренесансног клаустра, започетог 1508, сачувана је међу старим каноничким кућама, с капелом Светог Јована из тринаестог века на углу.

The Basilica of Saint Martin in Tours, France, with its dome crowned by the statue of the saint (right) and the medieval Tour Charlemagne (left), photographed in 2025.

Базилика

Лалуова црква је сазидана од кречњака, гранита и мермера, у стилу позајмљеном од Византије. Прочеље јој гледа на југ, на трг који носи име Јована Павла II.

Како људи одају пошту

  1. На гробу, било ког дана

    Базилика је отворена сваког дана и улаз је слободан. Људи силазе у крипту, стоје или клече код гроба и моле се, на многим језицима, за оздрављење, за помирење, за неког другог. Миса се служи сваког дана у 11.

  2. Вече 10. новембра

    Уочи празника, после вечерње у катедрали, људи пешаче кроз град до базилике. Тамо се одаје пошта моштима светог Мартина и благосиља се град.

  3. 11. новембар

    Дан његове сахране почиње мисом за мир и наставља се мисом светог Мартина на гробу. У подне се служи оброк за људе у невољи. По подне следи свечана миса у катедрали. Тако је изгледао програм 2026. године.

  4. 4. јул, летњи свети Мартин

    Тур чува и други датум: 4. јул, дан кад је Мартин 371. постављен за епископа. Прва базилика, романичка и садашња посвећене су, све три, на 4. јул.

  5. Плоча на зиду

    Ко верује да му је молитва услишена може да затражи да се у крипти постави плоча. То је најстарији начин да се на оваквом месту каже хвала.

  6. Пешке

    Групе стижу као ходочасници, неке после више дана пешачења. Могу да наруче мису на гробу, да их једна од сестара проведе кроз базилику и да напољу обиђу остатке старог светилишта.

  7. Ко чува место

    Посетиоце дочекују свештеници Заједнице Светог Мартина, свештеници и ђакони епархије и заједница сестара бенедиктинки. Председник Француске Републике носи титулу почасног каноника базилике, као што су краљеви некад носили титулу опата.

Пешке до гроба

Via Sancti Martini је мрежа стаза широм Европе које се све завршавају на гробу. Савет Европе ју је 2005. признао као културну руту. Руте заједно имају више од 5.000 километара.

A stone marker waymarking the Via Sancti Martini (Way of Saint Martin) at Candes-Saint-Martin, France, photographed in 2016.
Из Сомбатхеља
Дуги пут: од његовог родног места у Мађарској, преко Павије, где је одрастао, до његовог гроба. Целом дужином отворен је 2016. године.
Стаза лета светог Мартина
Од Канда до Тура дуж Лоаре, путем којим је тело донето. Четири или пет дана пешке, нешто више од 100 километара. У Тур улази улицом у којој је, по предању, тело почивало.
Трирска стаза
Од Тура до Вормса и Трира у Немачкој, у спомен на његова путовања на царски двор. Из града излази преко Мармутјеа, Вувреа и Амбоаза.
Епископова стаза
Од Поатјеа и Лигижеа до Тура, пут којим су га 371. довели из манастира да га поставе за епископа.
До Сарагосе и до Утрехта
Још два крака, један у Шпанију, а други до холандског града чија је катедрала посвећена њему.
Пут за Сантјаго
Via Turonensis, најсевернији од четири француска пута за Компостелу, носи име по Туру. Средњовековни ходочасници су успут свраћали на Мартинов гроб.

Још два места

Канд, где је умро

Црква у Канду стоји изнад ушћа Вијене у Лоару. За њену северну капелу каже се да заузима место куће у којој је Мартин умро. Ходочасници су долазили овамо иако у цркви никада нису биле његове мошти.

Мармутје, где је живео

Преко Лоаре, наспрам Тура, у падини брда сачуване су пећине његових првих монаха, међу њима и једна звана Починак светог Мартина. Рушевине припадају граду и делимично се могу обићи.

Како стићи

Базилика се налази у старом центру Тура, на око четврт сата хода од железничке станице у Туру.

Basilique Saint-Martin
Rue Descartes, 37000 Tours, France

Упутства за пут ↗ Отвори у Google мапама ↗

Мапу обезбеђује Google. Учитава се тек када је затражиш, па се пре тога ништа не шаље Google-у.

Пре него што кренеш

  • Basilique Saint-Martin, rue Descartes, 37000 Tours, France. Улаз је с трга који носи име Јована Павла II.
  • Регионална туристичка организација наводи да је отворена сваког дана од 7.30 до 19.00, бесплатно, и упозорава да радно време није загарантовано.
  • Миса: од понедељка до суботе у 11.00 у базилици. Недељом у 9.30 у крипти и у 11.00 у базилици.
  • Кула Карла Великог обилази се с водичем, у обиласцима које организује град Тур.
  • Ови подаци су прочитани у новембру 2026. Пре пута провери у базилици.

Две реченице

Где год се зна за Христа, Мартин се поштује.
Приписује се Венанцију Фортунату, шести век
Ако је Христос трпео Јуду, зашто ја не бих трпео Брикција?
Изрека која се приписује Мартину, о ученику који је касније подигао први заклон над његовим гробом

Гроб је у Туру. Човек је у књизи.

Последње путовање → Мартиње Преузми књигу, бесплатно

Састављено у новембру 2026. на основу сајта саме базилике, чланака о базилици и њеним кулама на Википедији на француском, енглеском и немачком, странице Савета Европе о Рути светог Мартина из Тура и француског регистра културне баштине. Тамо где се извори не слажу око датума, наведена су оба. Ако је нешто овде погрешно, јави нам. Нашао си грешку? Јави нам

Слике (20)
Преузми књигу