Mašinski prevod, pregled u toku. Ispravke su dobrodošle.
Život svetog Martina · Uvod
Uvodna reč pripovedača: Čovek iza legende
U velikom delu Evrope dovoljno je da osvane 11. novembar pa da se ime svetog Martina vrati u svakodnevne razgovore, a s njim i miris pečenog kestenja, mlado vino, povorke s lampionima i oni blagi, sunčani dani van sezone koje toliki narodi zovu „leto svetog Martina“. Gotovo svako zna sliku mladog rimskog vojnika na konju koji je jednog ledenog zimskog dana mačem presekao svoj ogrtač napola da bi ogrnuo promrzlog prosjaka.
Malo ko, međutim, zna da sveti Martin iz Tura (oko 316/336 – 397. n. e.) nije maglovita figura izašla iz srednjovekovnih legendi. Naprotiv: on je jedna od najbolje dokumentovanih ličnosti poznog Rimskog carstva. Njegovu biografiju — Život svetog Martina (De vita beati Martini) — napisao je, još za Martinovog života, čovek koji ga je lično poznavao, jeo za njegovom trpezom i dugo s njim razgovarao: Sulpicije Sever.
Sulpicije Sever (oko 363 – oko 425) bio je briljantan advokat, ugledan besednik i aristokrata iz Akvitanije, na jugozapadu današnje Francuske. Kada je, oko 396. godine, odlučio da napiše ovu knjigu, Zapadno rimsko carstvo prolazilo je kroz duboku promenu. Hrišćanstvo je od progonjene religije postalo zvanična vera careva; po gradovima se množio broj uticajnih episkopa, odevenih u svilu i naviklih na dvorske večere, dok je po selima u unutrašnjosti (pagi) seosko stanovništvo i dalje poštovalo sveta stabla i stare keltsko-rimske bogove.
Usred tog sveta u previranju, Martin je za elite bio pravi skandal: bivši oficir carske garde koji je, licem u lice s budućim carem Julijanom, odbio da se bori; čovek koga je narod na prevaru doveo da bude episkop Tura, ali koji nikada nije pristao da živi u episkopskom dvoru, već je više voleo drvenu kolibu i grubu tuniku od kamilje dlake. Bio je to čovek koji je ljubio gubavce na kapijama Pariza, suprotstavljao se carevima u Triru, raskrinkavao šarlatane i išao tako daleko da je sablažnjavao i najstrože teologe tvrdnjom da bi Bog oprostio čak i samom đavolu, samo kad bi ovaj bio kadar da se pokaje.
U ovom izdanju integralni tekst Sulpicija Severa donet je na savremenom, jasnom i prirodnom srpskom jeziku, uz verno očuvanje svih epizoda i pojedinosti latinskog originala. Na kraju svakog poglavlja pridružujem ti se kao pripovedač da objasnim rimske vojničke običaje, geografiju onog doba, političku pozadinu i kulturu IV veka — pojedinosti koje su čitaocima Sulpicijevog vremena bile same po sebi jasne, a koje nam danas umnogome pomažu da shvatimo izuzetnu snagu ove priče.