Машински превод, преглед у току. Исправке су добродошле.
Живот светог Мартина · Увод
Уводна реч приповедача: Човек иза легенде
У великом делу Европе довољно је да осване 11. новембар па да се име светог Мартина врати у свакодневне разговоре, а с њим и мирис печеног кестења, младо вино, поворке с лампионима и они благи, сунчани дани ван сезоне које толики народи зову „лето светог Мартина“. Готово свако зна слику младог римског војника на коњу који је једног леденог зимског дана мачем пресекао свој огртач напола да би огрнуо промрзлог просјака.
Мало ко, међутим, зна да свети Мартин из Тура (око 316/336 – 397. н. е.) није магловита фигура изашла из средњовековних легенди. Напротив: он је једна од најбоље документованих личности позног Римског царства. Његову биографију — Живот светог Мартина (De vita beati Martini) — написао је, још за Мартиновог живота, човек који га је лично познавао, јео за његовом трпезом и дуго с њим разговарао: Сулпиције Север.
Сулпиције Север (око 363 – око 425) био је бриљантан адвокат, угледан беседник и аристократа из Аквитаније, на југозападу данашње Француске. Када је, око 396. године, одлучио да напише ову књигу, Западно римско царство пролазило је кроз дубоку промену. Хришћанство је од прогоњене религије постало званична вера царева; по градовима се множио број утицајних епископа, одевених у свилу и навиклих на дворске вечере, док је по селима у унутрашњости (pagi) сеоско становништво и даље поштовало света стабла и старе келтско-римске богове.
Усред тог света у превирању, Мартин је за елите био прави скандал: бивши официр царске гарде који је, лицем у лице с будућим царем Јулијаном, одбио да се бори; човек кога је народ на превару довео да буде епископ Тура, али који никада није пристао да живи у епископском двору, већ је више волео дрвену колибу и грубу тунику од камиље длаке. Био је то човек који је љубио губавце на капијама Париза, супротстављао се царевима у Триру, раскринкавао шарлатане и ишао тако далеко да је саблажњавао и најстроже теологе тврдњом да би Бог опростио чак и самом ђаволу, само кад би овај био кадар да се покаје.
У овом издању интегрални текст Сулпиција Севера донет је на савременом, јасном и природном српском језику, уз верно очување свих епизода и појединости латинског оригинала. На крају сваког поглавља придружујем ти се као приповедач да објасним римске војничке обичаје, географију оног доба, политичку позадину и културу IV века — појединости које су читаоцима Сулпицијевог времена биле саме по себи јасне, а које нам данас умногоме помажу да схватимо изузетну снагу ове приче.