Машински превод, преглед у току. Исправке су добродошле.
Живот светог Мартина · Поглавље IX
„Отмица“ за епископа Тура и понижење епископа Дефенсора
Отприлике у то време народ Цркве у Туру пожелео је Мартина за свог епископа. Пошто су знали да га неће бити нимало лако извући из манастира, један житељ Тура по имену Руриције смислио је лукавство: претварао се да му је жена на самрти и, бацивши се на колена пред Мартинове ноге, толико га је преклињао да га је наговорио да пође с њим. Дуж пута је већ, по договору, чекало неколико група грађана, који су га на друму опколили и готово под стражом одвели у Тур.
Тамо га је чекало задивљујуће мноштво људи, пристиглих не само из Тура него и из околних места, да гласају о избору новог епископа. У народу није било два мишљења: сви су желели исто и углас говорили да нико не заслужује епископски чин више од Мартина и да ће бити срећна она епархија којој на челу буде такав човек. Постојала је, међутим, мала група противника — међу њима и неки од епископа позваних у град на чин рукоположења — која је по сваку цену покушавала да спречи тај избор. Отворено су говорили да је Мартин личност без икаквог угледа, да нема изглед достојан једног епископа, да иде лоше одевен, у прљавој одећи и рашчупане косе. Али народ, с много више здравог разума од њих, насмејао се тврдоглавости тих прелата који су, покушавајући да унизе тако дивног човека, заправо само изрицали похвале на његов рачун. На крају им није преостало ништа друго него да га посвете, приморани вољом народа и Божјом промишљу.
Прича се да се међу присутним епископима Мартину најжешће противио један који се звао управо Дефенсор — и који је тог истог дана јавно понижен нечим у чему су сви видели пророчки знак. Десило се да чтец задужен да на обреду чита Свето писмо није успео да се пробије кроз гомилу и остао је напољу. Док су свештеници код олтара чекали, збуњени и не знајући шта да чине, један од присутних узео је књигу Псалама, отворио је насумице и стао наглас да чита први стих на који је наишао. А Псалам је гласио овако: „Из уста деце и одојчади извео си савршену хвалу против својих противника, да поразиш непријатеља и бранитеља“ — а „бранитељ“ се на латинском каже управо defensor.
Чим су те речи одјекнуле црквом, сав народ је проломио силан усклик, а противници су остали сасвим разоружани и посрамљени. Нико није сумњао да је баш тај Псалам изашао по Божјој вољи, како би епископ Дефенсор ту, на лицу места, чуо осуду своје сплетке: гласом простог света потврђивала се Божја хвала у Мартину, а противнику је у исти мах спадала маска.
Налазимо се на дан 4. јула 371. године, када је Мартин посвећен за епископа Тура (Caesarodunum Turonum). Ова епизода савршено осликава три веома жива обележја Цркве IV века:
1. Како се бирао епископ: У антици епископе није из даљине постављао Рим; бирали су их непосредно, на отвореном збору, хришћани тог града (ad suffragia ferenda), заједно с месним свештеницима и епископима суседних епархија. Када неки монах кога је народ много волео није хтео да прихвати ту службу, житељи су понекад прибегавали „пријатељској отмици“ — баш као што је учинио Руриције!
2. Сукоб између отмених епископа и рашчупаног монаха: Зашто су се остали епископи мрштили на Мартинову изношену одећу и дугу, неуредну косу? Зато што је у другој половини IV века положај епископа једног римског града већ био место великог друштвеног угледа, које су заузимали пре свега некадашњи сенатори, високи чиновници и велики поседници, навикли на беспрекорне тунике и аристократске манире. Појава сиромашног пустињака, необријане браде и неошишане косе, вређала је сва правила лепог понашања тог круга.
3. Експлозивна подударност Псалма 8, 3: Зашто се цела црква проломила на то читање? У данашњим преводима Библије тај стих обично гласи „да ућуткаш непријатеља и осветника“. Само што је у преводу Vetus Latina — старом латинском преводу који се у Мартиново време користио у Галији — реч употребљена за „осветника“ била дословно defensorem („ut destruas inimicum et defensorem“)! Пошто се вођа Мартинових противника звао Дефенсор, насумице прочитане речи „да поразиш непријатеља и Дефенсора“ свима су зазвучале као непосредан Божји одговор, с именом и презименом!